(изворни текст)
Сигурно си до сада чуо/чула за реч адолесцент. Овај текст је намењен да те само кратко упозна са неким основним обележјима периода адолесценције, који је понекад прилично збуњујућ како за тебе, тако и за твоју околину. Мислим да је важно да ово знаш зато што на неки начин и то како се понашамо на интернету и шта желимо да нам активности на интернету пруже зависи од тога ко смо и у ком се узрасном добу налазимо. Када научиш више о томе које потребе обично имају младе особе и одакле оне потичу, у неком од наредних чланака прочитаћеш и како се неке од тих потреба задовољавају на интернету.
– Шта је адолесценција, а шта пубертет?
Када кажемо пубертет, мислимо на све оне биолошке промене које се јављају око или након твоје 10. године живота и који се завршава када твоје тело постигне пуну полну зрелост и стекне могућност да се размножава. Дакле, пубертет подразумева све оне промене на твом телу и унутар твог тела које значе да одрасташ и које понекад могу да те радују, а понекад да те збуњују и оптерећују (раст длачица на одређеним местима на телу, код девојчица раст груди и појава менструације, повећање мишићне масе, повећање количине масног ткива, појачано интересовање за сексуалне садржаје, промена гласа посебно код дечака…)
Адолесценцију обележавају психичке промене, дакле промене унутар твоје личности, које прате развој твог тела у пубертету и након њега. Адолесценција започиње почетком пубертета, али траје и након што се пубертет заврши. Адолесценција завршава онда када на неки начин постанемо одрасле особе које знају ко су, шта желе, које су самосталне и сл.
– рана адолесценција (11,12 – 16, 17 год.)
– касна адолесценција (16,17 – 25 год. )
Ти си дакле у периоду ране адолесценције!
Да поновимо:
Пубертет – подразумева промене тела
Адолесценција – подразумева психичке промене
Вероватно си чула/чуо да одрасли кажу како је тај период адолесценције у коме се налазиш прилично буран.
Осећања (емоције)
У овом периоду, твоја осећања могу да се смењују јако нагло, као и да мењају своју јачину (нпр. млада особа је у једном тренутку „пресрећна“ просто се гуши од узбуђења, а недуго затим може бити страшно бесна и виче, лупа вратима). Везано за ово, понекад може да ти буде јако тешко да контролишеш своја осећања или пак тешко да их покажеш другима, посебно ако су те од малена учили да није баш добро да отворено показујеш осећања, нарочито ако си дечак. Не може се рећи да је такво учење исправно, али је у васпитању деце код нас јако често.
Од осећања које се сматрају доста израженим код младих особа, као што су стид, потиштеност, несигурност и сл., издвојићу:
– Страх – потпуно разумљиво, у овом периоду сусрећеш са различитим променама и захтевима које ти упућују људи око тебе, али и ти сам/сама себи. Пуно се очекује од тебе, а све мање можеш да се играш, што си често чинио/чинила као дете и што ти је помагало да лакше прођеш кроз догађаје који су те оптерећивали. У ситуацијама које младалачки период доноси, а које буде неизвесност, природно је да осећаш страх, али је питање како тај страх доживљаваш. Млада особа обично не мисли да је страх неки позитиван сигнал који нас упозорава да треба да будемо упорнији, да се боримо, што страх заправо јесте. О страху се обично размишља прилично негативно, као нешто што нам смета, што је непожељно, што треба да сакријемо да нико други, посебно другари, не примети да се бојимо. Када прикривамо страхове губимо пуно енергије, а то не решава наше проблеме већ понекад подстиче нове.
– Бес – и ово осећање је потпуно очекивано. Увек се јавља у ситуацијама када постоји нека препрека да оствариш нешто што желиш или што ти је потребно. Период адолесценције је обично препун таквих ситуација. Као млада особа, вероватно толико тога имаш на уму и желиш, а пуно је препрека због којих то не можеш увек да оствариш. Уколико се бес не доживљава и не испољава како треба, може се јавити нешто што се зове агресивно понашање и то на три начина :
1.тако што бес усмеримо према предметима (онда ломимо, кваримо, уништавамо…)
2.тако што бес усмеримо према другим особама (онда заправо чинимо насиље)
3.тако што бес усмеримо према себии (онда смо депресивни, окривљујемо себе за разне ствари, а неке младе особе повређују своје тело или пак размишљају да угрозе себи живот).
Можеш лепо да увидиш да су сва ова три начина испољавања беса јако штетна за тебе и осим што могу да те повреде, могу да ти донесу пуно нових проблема и да погоршају оне које већ имаш.
– Љубав – у периоду адолесценције се обичну јављају прва размишљања о љубави. Млада особа осећа љубав према блиским особама (родитељима, браћи и сестрама, пријатељима…), али се дешава да се она не испољава кроз нежности, бригу и пажњу, како се то обично у нашем друштву очекује, већ буде маскирана разним другим осећањима и понашањима, понекад чак и осећањем беса. У овом периоду је посебно присутна тежња за љубављу према партнеру, односно тежња младе особе да ступи у партнерску везу са момком или девојком. Дешава се да ту тежњу за љубављу млада особа помеша са заљубљеношћу, узбуђењем, жељом да је други прихвате или пак жељом за сексуалним искуствима. У периоду адолесценције се ово осећање љубави устаљује и обликује.
Када је реч о осећањима, важно је да нађеш начин да своја осећања не гомилаш у себи, већ да их прихватиш и искажеш, али тако да то не повређује ни тебе нити људе око тебе.
Мишљење
У периоду адолесценције полако развијаш мишљење на нивоу одрасле особе. То значи да имаш способност да повезујеш ствари, решаваш замишљене проблеме, увидјаш односе, извлачиш закључке… Оно што ти ипак још предстоји да научиш јесте да је за решавање проблема у животу осим интелигенције (или памети, што би наш народ рекао) потребно искуство, затим да умеш да исказујеш и контролишеш осећања, као и то да умеш да градиш односе са другим људима који подразумевају одговорност и бригу, а то се учи током година и уз стрпљење.
Сексуалност
Адолесценција је уско повезана са периодом пубертета, односно наглим телесним, пре свега сексуалним сазревањем младе особе. Сексуалност је тема која заиста много заокупља младу особу и сасвим је природно да тако буде. Када се говори о сексуалности, не мисли се само на жељу да млада особа доживи сексуална искуства и да истражи сопствено тело. Од тога како та млада особа прође кроз период бурног развоја сексуалности и како прихвати ту своју сексуалност доста зависи и каква ће личност бити у каснијем периоду. Има младих особа које потискују своју сексуалност и на неки начин је се боје, а има и оних који је превише исказују и на рачун сексуалности привлаче пажњу других и граде односе са другима. Сложићеш се да ниједна од ових крајности није добра. Сексуалност је важан део тебе као особе и односа са момцима/девојкама, али наравно да није једини. Сексуалност није „нешто срамотно“ и „забрањено воће“, већ најприроднија појава, али у случају које треба да увек имаш на уму да треба да поштујеш и себе и друге особе.
Однос према ауторитету/одраслима
У периоду адолесценције сасвим је природно да желиш да се на неки начин отргнеш контроли одрасллих особа у твом окружењу – родитеља, наставника и свих осталих који ти „говоре шта да радиш“. Ово је сасвим очекивано с обзиром да желиш да одрастеш и управо покажеш окружењу да си и ти сада „велика/велики“ и да можеш самостално да одлучујеш о неким ситуацијама твог живота. Младе особе међутим то понекад показују на начин који „излуђује“ одрасле, тако што „контрирају“ у свему и одбацују сваку врсту правила и стално их тестирају. Свакако је важно да што више вежбаш да самостално одлучујеш у неким ситуацијама како би се осећао/осећала одрасло и одговорно, али би требало да се потрудиш да разумеш зашто је важно да ипак поштујеш и нека правила. Када заиста разумеш чему нека правила служе, онда не осећаш као да су она само „наметнута од одраслих да би деци и младима било мање забавно“ и радије их поштујеш.
Зависност/независност
Потреба младих је да покажу да су одрасли и да заиста управљају бар неким ситуацијама у свом животу. Из те потребе да буду независне и самосталне, дешава се да младе особе често одбацују све што им се намеће и ограничава их. Међутим, ако је неко независтан, то подразумева и одговорност, неизвесност, ризик да ће понекад да донесе како добре, тако и неке врло лоше одлуке. Када се то деси, онда млада особа мора то да поднесе, да изађе на крај са тим, а то није лако. Из тог разлога може да се деси да се и ти понекад као млада особа супротстављаш одраслима, желиш да сам/сама одлучујеш а онда у другој ситуацији имаш потребу да те одрасле особе од поверења разумеју, да те заштите, да покажу нежност и бригу и да све буде лепо и сигурно као кад си био/била мали/мала. Ово је потпуно природна и очекивана појава и млада особа не би требало да се стиди и да се опире жељи да буде заштићена и збринута, али свакако треба да учи да се избори са последицама неких лоших одлука.
Однос према вршњацима
Млада особа жели да буде самостална и не жели да одрасли утичу на њу. Проблем је у томе што иста та млада особа не размишља на исти начин о утицају вршњака и да ли је тај утицај добар или лош. Иако смо рекли да је млада особа способна да размишља као одрасла, деси се да идеје вршњака прихвата без да размишља какве последице то може да има. То је свакако знак да процес сазревања младе особе није завршен. У сваком случају, однос према вршњацима је изузетно важан. Млада особа тражи да буде прихваћена, да је разуме неко ко јој је сличан, да изгради чвршће пријатељске односе, а дружење са вршњацима то омогућава. Са друге стране, постоје ситуације када другари само наизглед прихвате младу особу и постављају јој услове (“ако се напијеш/пробаш дрогу онда си фаца”, “ако нам се придружиш у уништавању парка онда си цоол лик” и тд.). Сигурно ћеш разумети да је то веома различито од пријатељства. Од тебе зависи колико ћеш заиста бити самостална/самосталан, а колико ћеш допустити да те неко “води као овцу”.
Слика о себи
Све о чему смо говорили у осталим одељцима је изузетно важно за младу особу и за слику коју ће имати о себи. Управо у овом периоду се формира одговор на питање “Ко сам ја?”. Ако је млада особа несигурна, може се десити да о себи мисли веома лоше, да види пуно својих мана, а не види неке добре особине. Може се десити пак, да зато што је несигурна, млада особа то прикрива и почиње да прецењује себе, мисли да је нај, нај у свему. То свакако није права слика и ствара проблеме у животу. Најбоље је када млада особа реално види које врлине има и колико је заправо вољена и важна другима, а када је са друге стране зна које су њене лоше стране. Ако и ти тако размишљаш, онда ћеш развити нешто што се зове самопоуздање (сигурност у себе) које ти је потребно да постижеш успехе у животу.
Можеш уочити да је пред тобом, као и свим осталим младим особама, пуно тешких задатака које мораш проћи да би постао/постала зрела одрасла особа. Уз то, сигурно имаш и пуно конкретних брига: школа, пријатељи, родитељи, чињеница да се осећају другачији, да су љути, да не знаш шта да радиш са осећањима и како да их покажеш, да не испуњаваш своја очекивања као ни очекивања својих родитеља, тело и сексуалност…. Иако све ово може пуно да те збуњује и да ти ствара тешкоће и проблеме, ти се можеш изборити са свим овим, али да се свакако побринеш и да уживаш, забављаш се и напредујеш, а не назадујеш!
– Шта је адолесценција, а шта пубертет?
Када кажемо пубертет, мислимо на све оне биолошке промене које се јављају око или након твоје 10. године живота и који се завршава када твоје тело постигне пуну полну зрелост и стекне могућност да се размножава. Дакле, пубертет подразумева све оне промене на твом телу и унутар твог тела које значе да одрасташ и које понекад могу да те радују, а понекад да те збуњују и оптерећују (раст длачица на одређеним местима на телу, код девојчица раст груди и појава менструације, повећање мишићне масе, повећање количине масног ткива, појачано интересовање за сексуалне садржаје, промена гласа посебно код дечака…)
Адолесценцију обележавају психичке промене, дакле промене унутар твоје личности, које прате развој твог тела у пубертету и након њега. Адолесценција започиње почетком пубертета, али траје и након што се пубертет заврши. Адолесценција завршава онда када на неки начин постанемо одрасле особе које знају ко су, шта желе, које су самосталне и сл.
– рана адолесценција (11,12 – 16, 17 год.)
– касна адолесценција (16,17 – 25 год. )
Ти си дакле у периоду ране адолесценције!
Да поновимо:
Пубертет – подразумева промене тела
Адолесценција – подразумева психичке промене
Вероватно си чула/чуо да одрасли кажу како је тај период адолесценције у коме се налазиш прилично буран.
Осећања (емоције)
У овом периоду, твоја осећања могу да се смењују јако нагло, као и да мењају своју јачину (нпр. млада особа је у једном тренутку „пресрећна“ просто се гуши од узбуђења, а недуго затим може бити страшно бесна и виче, лупа вратима). Везано за ово, понекад може да ти буде јако тешко да контролишеш своја осећања или пак тешко да их покажеш другима, посебно ако су те од малена учили да није баш добро да отворено показујеш осећања, нарочито ако си дечак. Не може се рећи да је такво учење исправно, али је у васпитању деце код нас јако често.
Од осећања које се сматрају доста израженим код младих особа, као што су стид, потиштеност, несигурност и сл., издвојићу:
– Страх – потпуно разумљиво, у овом периоду сусрећеш са различитим променама и захтевима које ти упућују људи око тебе, али и ти сам/сама себи. Пуно се очекује од тебе, а све мање можеш да се играш, што си често чинио/чинила као дете и што ти је помагало да лакше прођеш кроз догађаје који су те оптерећивали. У ситуацијама које младалачки период доноси, а које буде неизвесност, природно је да осећаш страх, али је питање како тај страх доживљаваш. Млада особа обично не мисли да је страх неки позитиван сигнал који нас упозорава да треба да будемо упорнији, да се боримо, што страх заправо јесте. О страху се обично размишља прилично негативно, као нешто што нам смета, што је непожељно, што треба да сакријемо да нико други, посебно другари, не примети да се бојимо. Када прикривамо страхове губимо пуно енергије, а то не решава наше проблеме већ понекад подстиче нове.
– Бес – и ово осећање је потпуно очекивано. Увек се јавља у ситуацијама када постоји нека препрека да оствариш нешто што желиш или што ти је потребно. Период адолесценције је обично препун таквих ситуација. Као млада особа, вероватно толико тога имаш на уму и желиш, а пуно је препрека због којих то не можеш увек да оствариш. Уколико се бес не доживљава и не испољава како треба, може се јавити нешто што се зове агресивно понашање и то на три начина :
1.тако што бес усмеримо према предметима (онда ломимо, кваримо, уништавамо…)
2.тако што бес усмеримо према другим особама (онда заправо чинимо насиље)
3.тако што бес усмеримо према себии (онда смо депресивни, окривљујемо себе за разне ствари, а неке младе особе повређују своје тело или пак размишљају да угрозе себи живот).
Можеш лепо да увидиш да су сва ова три начина испољавања беса јако штетна за тебе и осим што могу да те повреде, могу да ти донесу пуно нових проблема и да погоршају оне које већ имаш.
– Љубав – у периоду адолесценције се обичну јављају прва размишљања о љубави. Млада особа осећа љубав према блиским особама (родитељима, браћи и сестрама, пријатељима…), али се дешава да се она не испољава кроз нежности, бригу и пажњу, како се то обично у нашем друштву очекује, већ буде маскирана разним другим осећањима и понашањима, понекад чак и осећањем беса. У овом периоду је посебно присутна тежња за љубављу према партнеру, односно тежња младе особе да ступи у партнерску везу са момком или девојком. Дешава се да ту тежњу за љубављу млада особа помеша са заљубљеношћу, узбуђењем, жељом да је други прихвате или пак жељом за сексуалним искуствима. У периоду адолесценције се ово осећање љубави устаљује и обликује.
Када је реч о осећањима, важно је да нађеш начин да своја осећања не гомилаш у себи, већ да их прихватиш и искажеш, али тако да то не повређује ни тебе нити људе око тебе.
Мишљење
У периоду адолесценције полако развијаш мишљење на нивоу одрасле особе. То значи да имаш способност да повезујеш ствари, решаваш замишљене проблеме, увидјаш односе, извлачиш закључке… Оно што ти ипак још предстоји да научиш јесте да је за решавање проблема у животу осим интелигенције (или памети, што би наш народ рекао) потребно искуство, затим да умеш да исказујеш и контролишеш осећања, као и то да умеш да градиш односе са другим људима који подразумевају одговорност и бригу, а то се учи током година и уз стрпљење.
Сексуалност
Адолесценција је уско повезана са периодом пубертета, односно наглим телесним, пре свега сексуалним сазревањем младе особе. Сексуалност је тема која заиста много заокупља младу особу и сасвим је природно да тако буде. Када се говори о сексуалности, не мисли се само на жељу да млада особа доживи сексуална искуства и да истражи сопствено тело. Од тога како та млада особа прође кроз период бурног развоја сексуалности и како прихвати ту своју сексуалност доста зависи и каква ће личност бити у каснијем периоду. Има младих особа које потискују своју сексуалност и на неки начин је се боје, а има и оних који је превише исказују и на рачун сексуалности привлаче пажњу других и граде односе са другима. Сложићеш се да ниједна од ових крајности није добра. Сексуалност је важан део тебе као особе и односа са момцима/девојкама, али наравно да није једини. Сексуалност није „нешто срамотно“ и „забрањено воће“, већ најприроднија појава, али у случају које треба да увек имаш на уму да треба да поштујеш и себе и друге особе.
Однос према ауторитету/одраслима
У периоду адолесценције сасвим је природно да желиш да се на неки начин отргнеш контроли одрасллих особа у твом окружењу – родитеља, наставника и свих осталих који ти „говоре шта да радиш“. Ово је сасвим очекивано с обзиром да желиш да одрастеш и управо покажеш окружењу да си и ти сада „велика/велики“ и да можеш самостално да одлучујеш о неким ситуацијама твог живота. Младе особе међутим то понекад показују на начин који „излуђује“ одрасле, тако што „контрирају“ у свему и одбацују сваку врсту правила и стално их тестирају. Свакако је важно да што више вежбаш да самостално одлучујеш у неким ситуацијама како би се осећао/осећала одрасло и одговорно, али би требало да се потрудиш да разумеш зашто је важно да ипак поштујеш и нека правила. Када заиста разумеш чему нека правила служе, онда не осећаш као да су она само „наметнута од одраслих да би деци и младима било мање забавно“ и радије их поштујеш.
Зависност/независност
Потреба младих је да покажу да су одрасли и да заиста управљају бар неким ситуацијама у свом животу. Из те потребе да буду независне и самосталне, дешава се да младе особе често одбацују све што им се намеће и ограничава их. Међутим, ако је неко независтан, то подразумева и одговорност, неизвесност, ризик да ће понекад да донесе како добре, тако и неке врло лоше одлуке. Када се то деси, онда млада особа мора то да поднесе, да изађе на крај са тим, а то није лако. Из тог разлога може да се деси да се и ти понекад као млада особа супротстављаш одраслима, желиш да сам/сама одлучујеш а онда у другој ситуацији имаш потребу да те одрасле особе од поверења разумеју, да те заштите, да покажу нежност и бригу и да све буде лепо и сигурно као кад си био/била мали/мала. Ово је потпуно природна и очекивана појава и млада особа не би требало да се стиди и да се опире жељи да буде заштићена и збринута, али свакако треба да учи да се избори са последицама неких лоших одлука.
Однос према вршњацима
Млада особа жели да буде самостална и не жели да одрасли утичу на њу. Проблем је у томе што иста та млада особа не размишља на исти начин о утицају вршњака и да ли је тај утицај добар или лош. Иако смо рекли да је млада особа способна да размишља као одрасла, деси се да идеје вршњака прихвата без да размишља какве последице то може да има. То је свакако знак да процес сазревања младе особе није завршен. У сваком случају, однос према вршњацима је изузетно важан. Млада особа тражи да буде прихваћена, да је разуме неко ко јој је сличан, да изгради чвршће пријатељске односе, а дружење са вршњацима то омогућава. Са друге стране, постоје ситуације када другари само наизглед прихвате младу особу и постављају јој услове (“ако се напијеш/пробаш дрогу онда си фаца”, “ако нам се придружиш у уништавању парка онда си цоол лик” и тд.). Сигурно ћеш разумети да је то веома различито од пријатељства. Од тебе зависи колико ћеш заиста бити самостална/самосталан, а колико ћеш допустити да те неко “води као овцу”.
Слика о себи
Све о чему смо говорили у осталим одељцима је изузетно важно за младу особу и за слику коју ће имати о себи. Управо у овом периоду се формира одговор на питање “Ко сам ја?”. Ако је млада особа несигурна, може се десити да о себи мисли веома лоше, да види пуно својих мана, а не види неке добре особине. Може се десити пак, да зато што је несигурна, млада особа то прикрива и почиње да прецењује себе, мисли да је нај, нај у свему. То свакако није права слика и ствара проблеме у животу. Најбоље је када млада особа реално види које врлине има и колико је заправо вољена и важна другима, а када је са друге стране зна које су њене лоше стране. Ако и ти тако размишљаш, онда ћеш развити нешто што се зове самопоуздање (сигурност у себе) које ти је потребно да постижеш успехе у животу.
Можеш уочити да је пред тобом, као и свим осталим младим особама, пуно тешких задатака које мораш проћи да би постао/постала зрела одрасла особа. Уз то, сигурно имаш и пуно конкретних брига: школа, пријатељи, родитељи, чињеница да се осећају другачији, да су љути, да не знаш шта да радиш са осећањима и како да их покажеш, да не испуњаваш своја очекивања као ни очекивања својих родитеља, тело и сексуалност…. Иако све ово може пуно да те збуњује и да ти ствара тешкоће и проблеме, ти се можеш изборити са свим овим, али да се свакако побринеш и да уживаш, забављаш се и напредујеш, а не назадујеш!